Savremeni svet ne čeka.
Reči se smenjuju brže nego što ih stignemo razumeti, a pažnja traje koliko i prelazak prsta preko ekrana.
Ipak — pesnik i dalje piše.
Jer zna da postoje oni koji još uvek slušaju, makar tiho.
Pisati danas znači biti hrabar.
Znači verovati da reč još ima težinu, i da tišina između stihova može reći više nego hiljadu statusa.
Znači postojati i u digitalnom prostoru — ali ne izgubiti dušu.
Zato Ranko Vuković svoje pesme ne zadržava u fioci.
On ih deli — na papiru, na sajtu, i kroz svetlo ekrana koje prenosi stihove do novih čitalaca,
kao i na YouTube kanalu Poezija Ranka Vukovića
, gde poezija pronalazi svoj put do svakog slušaoca.
Tako pesma prelazi granice – od misli, do reči, do svakog srca koje je spremno da čuje.
Jer vreme se menja.
Ali potreba za poezijom — nikad.