Jedna duhovita anegdota o Đorđu Kostiću pokazuje da ista priča može zvučati sasvim drugačije, u zavisnosti od toga ko je sluša. Upravo u tome krije se šarm njegovog pripovedanja.
КАКО Ђ. КОСТИЋ ПРИЧА
Пред женском публиком, а ја једини мушкарац:
Седе Индус и Индускиња на клупи на обали Ганга у залазак сунца.
-Види, каже Индус, како се сунце утапа у светој реци, а зраци разнобојне светлости као рибице искачу из воде и потањају у светим дубинама неизрециве.
– Ма слушаш ли ти мене? пошто ова незаинтересовано блене у воду.
– Слушам, хоћеш да се удам за тебе, али то мораш питати мог оца, знаш какав је ред у нашој касти.
Другом приликом, у соби је мало више мушкараца:
-Видиш ли како сунце….
– Слушам те, хоћеш да спаваш са мном, али зато мораш…
У соби је више мушкараца, а само једна жена:
…Слушам те, хоћеш да ме јебИш…
Четврту варијанту, само са мушкарцима нисам чуо, али претпостављам да би глагол живота садржао „Е“ уместо „И“.
Седе Индус и Индускиња на клупи на обали Ганга у залазак сунца.
-Види, каже Индус, како се сунце утапа у светој реци, а зраци разнобојне светлости као рибице искачу из воде и потањају у светим дубинама неизрециве.
– Ма слушаш ли ти мене? пошто ова незаинтересовано блене у воду.
– Слушам, хоћеш да се удам за тебе, али то мораш питати мог оца, знаш какав је ред у нашој касти.
Другом приликом, у соби је мало више мушкараца:
-Видиш ли како сунце….
– Слушам те, хоћеш да спаваш са мном, али зато мораш…
У соби је више мушкараца, а само једна жена:
…Слушам те, хоћеш да ме јебИш…
Четврту варијанту, само са мушкарцима нисам чуо, али претпостављам да би глагол живота садржао „Е“ уместо „И“.
Ponekad je dovoljno nekoliko rečenica da se sačuva duh jednog vremena i ličnost koja je umela da nasmeje, iznenadi i ostane u sećanju.