Pesma koja nas podseća da jezik nije samo sredstvo – već nasleđe koje moramo čuvati. Kroz snažan izraz, Ranko Vuković otvara pitanje odgovornosti prema onome što smo dobili – da li smo dostojni da ga sačuvamo?
ОСТАВИ НАМ СРБОГРК
Каза Цар, гуса је разбојништво.
Татба је крађа, па тат постајеш.
Око потке се међашимо,
зато нахвалицу, намеру имамо.
Убиство је за Цара нам вражда.
Зар није?
Клетвеник сведок,
који ротом, заклетвом, верује, ономе који га призива.
Узданије је Божја помоћ,
а невера издаја.
Кад је обличеније,
ухватише нас на делу.
Ставилац пази шта се на трпезу спушта.
Тепчија надзире имовину.
Бог нам Душана узе,
ко нам језик похара?